"Znate'l pricu o Vasi Ladackom?
I ja sam je tek onomad cuo
Jednom devet dana nije
Izlazio iz birtije
Kazu da je bio cudna sorta.

Otac mu je bio sitni paor.
Hranio je sedam gladnih usti
Mati mu je bila plava
Sitna, nezna, jekricava
Umrla je s trideset i nesto

Imali su par jutara zemlje,
Malu kucu na kraju sokaka,
Na astalu navek hleba
Taman tol'ko kol'ko treba
Al' je Vasa hteo mnogo vise

Zeleo je konje vrane
Po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salase.
Zeleo je njive plodne
Vinograde blagorodne
U karuce pregnute cilase.
Ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu, al' sirotu.
Uz'o bi je samo da je znao
Voles jednom u zivotu
Sad bogatu il sirotu
To ne bira pamet nego srce.

Sve se nad'o da ce ljubav proci
Zanavek je otis'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom
Venc'o se sa mirazdjikom
Jedinicom cerkom nekog gazde.

Dobio je konje vrane
Po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lance i salase.
Dobio je njive plodne
Vinograde blagorodne
U karuce pregnute cilase.
Sve je im'o, nista im'o nije.

Propio se, nije proslo mnogo
Dusu svoju djavolu je prod'o
Znali su ga svi birtasi
Trazio je spas u casi
Ali nije mog'o da ga nadje.

Mlad je kazu bio i kad je umro.
Sred birtije od srcane kapi
Klonula mu samo glava
K'o da drema, k'o da spava
I jos pamte sta je zadnje rek'o.

Djaba bilo konja vranih
Po livadi razigranih
Djaba bilo karuca i salasa.
Djaba bilo njiva plodnih
Vinograda blagorodnih
U karuce pregnutih cilasa

Kad ja nisam s onom koju volem...."